Preko plota

10.03.2016. 00:40:22 - Ljubica Šljukić Tucakov

DEMOKRATIZACIJA ZNANJA

'Zajednička želja za revitalizacijom ženskog učešća u javnom životu i kulturi'

Biljana Dojčinović

Biljana Dojčinović (Foto: Filološki fakultet u Beogradu)

Na Filološkom Fakultetu Univerziteta u Beogradu u petak, 4. marta predstavljen je peti broj Knjiženstva, časopisa za studije književnosti, roda i kulture. Časopis je uz digitalnu bazu podataka o stvaralaštvu srpskih književnica od srednjeg veka do 1915. godine deo istraživačkog projekta Knjiženstvo, teorija i istorija ženske književnosti na srpskom jeziku do 1915. koji ima za cilj da ukaže na zapostavljenu istoriju ženske književnosti (časopis i baza podataka su besplatni i dostupni OVDJE). Časopis je iz broja u broj okupljao sve veći broj saradnica i saradnika iz različitih oblasti, a prošle godine je kao rezultat naučno istraživačkih radova u okviru projekta izašao i zbornik Knjiženstvo. Najnoviji broj časopisa promovisanog pre nekoliko dana u znaku je međunarodnog naučnog skupa Šta je Knjiženstvo? i donosi tekstove nastale u okviru njega. Na promociji smo razgovarale sa rukovoditeljkom projekta i glavnom urednicom časopisa Knjiženstvo, čiji neverovatan entuzijazam i predanost omogućavaju da projekat bude ovako svestran, aktivan i uspešan, Biljanom Dojčinović.

Ovih dana predstavljen je novi, peti broj časopisa Knjiženstvo. Po čemu se razlikuje od prethodnih?

Ovaj broj je pre svega veći po obimu od svih prethodnih.  Većina tekstova u njemu potiče sa konferencije Šta je Knjiženstvo? održane  u oktobru 2015. na Filološkom fakultetu u Beogradu, tako da je to zapravo prvi tom zbornika sa ovog skupa. Teme skupa bile su digitalna humanistika, žene i rat, žena u javnom diskursu, poezija, proza i ženska periodika. Sve one su se pojaviljivale i u prethodnim brojevima ovog časopisa, ali sam obim i način na koji su povezane u ovom jubilarnom izdanju predstavlja svojevrstan sažetak našeg petogodišnjeg timskog rada.

Projekat Knjiženstvo ušao je u šestu godinu svoj rada i postojanja. Koliko se, gledajući sada na njegove početke, projekat promenio i da li se i koliko promenilo, evoluiralo izučavanje ženskog stvaralaštva kod nas?

Mislim da smo uticali na to da ženski kulturni doprinos bude vidljiviji, lakše dostupan i uticajniji. Elektronski časopis i baza podataka sa otvorenim pristupom doprinose  tome da se imena autorki lakše nađu, da su njihove bibliografije i bibliografije tekstova o njima, to jest, recepcija njihovih radova, lakše mogu rekonstruisati. Insistiramo na otvorenom pristupu, bez lozinki, bez plaćanja – a to je ono što nam Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja omogućava. To znači demokratizaciju znanja ne samo o ženama koje su doprinosile našoj kulturi, već o našoj kulturi i tradiciji kao celini.

Knjiženstvo

Knjiženstvo

Koliko Knjiženstvo nastavlja ženske inicijative koje su postojale u SFR Jugoslaviji?

Projekat Knjiženstvo svakako nastavlja inicijative koje su postojele u SFRJ – Centar za ženske studije  u Beogradu osnovan je 1992. godine i upravo je 8. marta te godine započeo svoj rad; prvi kursevi o mestu i ulozi žena iste godine su postali deo programa na Univerzitetu u Beogradu, na Katedri za sociologiju; sredinom 90ih osnovani su značajni časopisi koji se bave feminističkom teorijom, aktivizmom i ženskim stvaralaštvom. A pre svega, Knjiženstvo je proizvod onog velikog skoka koji se desio posle Drugog svetskog rata, kada su žene u SFR Jugoslaviji dobile ne samo pravo glasa, već i mnoga druga građanska prava koja se danas dovode, neverovatno, ali istinito, u pitanje. Poput prava na izbor, na odlučivanje o sopstvenom telu i slično. Svest o tome da žene nisu deo privatnog, već javnog života jeste najveća tekovina socijalizma, i to je, istorijski gledano, izvorište jednog ovakvog projekta koji revitalizuje učešće žena u kulturi. Usud zaboravljanja čini da cela ova priča izgleda nova i hiper-moderna. Ona to nije – ona je deo priče o ženama koje, kad misle o prošlosti "misle kroz svoje majke". U ovom slučaju, majke rođene u SFRJ, odrasle u turbulentnim vremenima i željne saznanja o sopstvenim majkama koje su, neretko, bile i žrtve tog poretka. Svima je zajednička želja za revitalizacijom ženskog učešća u javnom životu i kulturi. To može biti u direktnoj suprotnosti sa pojedinim elementima socijalističkog društva, ali je činjenica da je u najširem sloju žena ova ideologija probudila svest o tome da žena treba bude više od privatnog, od istorije skrajnutog, bića.

Predajate na katedri za Opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu. Čini li Vam se da su studentkinje i studenti danas više nego ranije informisani o ženskom pismu i pitanjima roda u proučavanju književnosti? Koliko smo daleko od revidiranja dominantnog književnog kanona na našim univerzitetima?

Žensko pismo je poseban problem kao termin. Treba da ga razumemo kao teorijski termin koji se odnosi na subverzivno unutar jedne kulture, ne samo na žensko stvaralaštvo. Godinama radim na tome da taj termin bude pravilno shvaćen, da se razume da žensko pismo može da se odnosi na svako avangardno delanje, ali nisam sigurna koliko sam to uspela da učinim. Ako govorimo o književnosti koju su stvarale žene, sigurna sam da projekat Knjiženstvo sa više od 130 imena u bazi podataka menja percepciju učešća žena u  kulturi koja je nastajala do sredine 20. veka na srpskom jeziku. Što se revizije kanona tiče, mislim da smo blizu prvoj značajnoj promeni, tome da se književna dela Jelene Dimitrijević uvrste u taj kanon. O tome ćemo imati skup u aprilu, sa jasno postavljenim ciljem – kako uvesti ovu značajnu autorku u lektiru.

Šta čeka projekat Knjiženstvo u budućnosti?

Mogu da govorim samo o onome što planiramo. A to je da se odmaknemo još pola veka napred, do 1965. Tu ćemo se susresti sa još jednom autorkom, pored Isidore Sekulić,  koja jeste deo kanona, a to je Desanka Maksimović. I sa nizom drugih autorki koje su ostale nevidljve, kao i u prethodnom periodu. Takođe očekujem da ćemo se povezati i sa autorima, koji u našoj bazi predstavljanju "eksterne činioce", tj. nisu njen deo, ali su uticali na žensko stvaralaštvo. Potrebna nam je tehnički jasno uspostavljena veza sa stvaralaštvom u periodici. U svakom našem koraku izuzetno je bitna i teoretizacija, kao i saradnja sa IT sektorom. Knjiženstvo ne bi postojalo bez saradnje sa IT stručnjacima sa Elektrotehničkog fakulteta i IT  sektorom sa Filološkog fakulteta.  Naš zajednički rad na klasifikaciji i vizualizaciji podataka moraće da se produbi u narednom periodu. A tu je i panevropska saradnja sa sličnim projektima. Nadamo se da će biti više ne samo istraživačkih, već i predavačkih projekata, onih u kojima će se rezultati istraživanja koristiti u nastavi.

Suradnice časopisa 'Knjiženstvo' (Foto: FFBG)

Suradnice časopisa 'Knjiženstvo' (Foto: FFBG)

Tagovi: beograd, biljana dojčinović, Časopis, istorija ženske književnosti, književna, književnost, kultura, preko plota, srbija, ženska književnost, Žensko pismo, Žensko stvaralaštvo

Vezani članci:

Facebook komentari

Stup srama

Iz drugih medija

AEM