Šest meseci traju protesti i studentske blokade u Srbiji zbog obrušavanja nadstrašnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu kada je život izgubilo 16 ljudi. Vlast do sada nije ispunila prvobitna četiri studentska zahteva, kojima su dodata još dva zahteva, a nedavno su tražili i raspisivanje vanrednih paralmentarnih izbora. U igri iscrpljivanja i višemesečnih blokada obrazovnog sistema, saobraćajnica i zgrada raznih institucija, vlast u poslednje vreme gubi strpljenje pa postaje sve represivnija prema demonstrantima. Od početka protesta glasno i neustrašivo učešće žena u prvim redovima borbe upadljivo je, jednako kao i brutalni napadi na njih.
Marija Vasić i opor režimskom zastrašivanju
Marija Vasić, profesorka sociologije, hospitalizovana je nakon trećeg dana štrajka glađu i žeđu u pritvoru u kome se, zajedno sa šestoro istaknutih novosadskih aktivista, nalazi više od dva meseca.
„Tražim oslobađanje iz nezakonitog pritvora. Ja ću svojim životom da protestujem protiv toga, jer milost ne tražim niti bih vam je dala“, poručila je Marija Vasić nakon što je 12. maja Više tužilaštvo u Novom Sadu podnelo optužni predlog protiv 12 osoba za pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije u saizvršlištvu i predložilo maksimalne kazne, a Viši sud u Novom Sadu dan kasnije uhapšenima produžio pritvor na još 30 dana.
Članovi Pokreta slobodnih građana, među kojima je i Vasić i član studentske organizacije STAV, uhapšeni su uoči najmasovnijeg protesta u istoriji Srbije, a za ostalih šestoro osumnjičenih iz organizacije STAV raspisana je poternica. Hapšenju je prethodio proces, montiran na prorežimskim televizijama, kada je na pet kanala sa nacionalnom pokrivenošču emitovan snimak razgovora aktivista o mogućnostima delovanja na predstojećem protestu. Odbrana tvrdi da je ceo proces nezakonit i predstavlja politički progon neistomišljenika. Iako je u početku reakcija javnosti bila mlaka i protivrečna, čini se da se sa poslednjim blokadama suda vraća solidarnost sa 12 žigosanih, a da je taj otpor režimskom zastrašivanju upravo svojim protestom probudila Marija Vasić. Nekoliko dana nakon što je porodica tvrdila da nema informacije o zdravstvenom stanju Marije Vasić, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija saopštila je da Vasić prima nadoknadu hrane i tečnosti putem infuzije.
Pokušaju brutalnog ućutkivanja žena
Dve aktivistkinje sa poternice, Mila Pajić i Doroteja Antić, privedene su od strane neidentifikovanih policajaca još početkom novembra tokom organizacije prvih protesta zbog nesreće na Železničkoj stanici. Mila Pajić jedna je od prvih koja je u javnosti artikulisala studentsku pobunu, pa je nakon policijskih zastrašivanja, usledila hajka preko tabloida kojima su pokušali da je diskredituju.
Jeleni Tošić, odbornici Lokalnog fronta, polomljena je ruka nakon koškanja u skupštini Kraljeva, nakon što je obezbeđenje pokušalo da sa govornice ukloni njenog opozicionog kolegu.
Studentkinja Katarina onesvestila se nakon što ju je policajac udario štitom po glavi tokom blokade DIF-a u Novom Sadu. Katarina je učestvovala u pešačkim protestima i biciklističkoj turi do Strazbura.
Krajem marta nožem je ranjena dekanka Filozofskog fakulteta Natalija Jovanović, čemu je prethodilo tabloidno targetiranje gde se podsticalo na “odmazdu”. Natalija Jovanović je među prvima na akademiji podržala studente.
„Vi se nalazite na sigurnoj i slobodnoj teritoriji koja se zove Filozofski fakultet. Hvala što ste se probudili i uzeli stvar iz naših ruku – mi izgleda nismo umeli da rešavamo probleme’, rekla je Jovanović prilikom blokade fakulteta početkom decembra.
Dijana Hrka, majka mladića poginulog u padu nadstrešnice Stefana Hrke (27), javno je podržavala studentsku borbu, zbog čega je postala meta orkestriranog napada vrha države i njihovih medija. Dijana je nedavno napustila zemlju strahujući za bezbednost.
Anu, studentkinju umetnosti, pretukli su palicama i polomili joj vilicu muškarci koji su izašli iz prostorija vladajuće Srpske napredne stranke, dok je sa dvojicom kolega lepila nalepnice u Novom Sadu.
Sonja, studentkinja Pavnog fakulteta pregažena je tokom petnaestominutne tišine, što je podstaklo još više devojka da se uključi u radne grupe za bezbednost. Tokom protestne akcije “generalni štrajk” pregažena je i teško povređena redarka Kristina sa Poljoprivrednog fakulteta, a prilikom još jednog zaletanja automobilom u masu demonstranata, srednjoškolka Teodora je onesposobila muškarca koji je nasrnuo na grupu nastavnika i učenika u petnaestominutnom protestu.
“Ja sam odmah reagovala po redarskoj dužnosti i stala između čoveka i profesora”, jednostavno je odgovorila ova učenica na pitanje novinarke Nove.
Borba žena za pravedno društvo
Ovo su samo neki od najbrutalnijih napada kome su izložene žene u prethodnim mesecima, zato što su među prvima ustale protiv nepravde, glasno artikulisale otpor, javno stale uz studentkinje i studente. Ovi slučajevi nisu, naravno, dobili adekvatnu reakciju pravosuđa, a aktivistkinje su svakodnevno izložene mizoginim napadima u digitalnom prostoru. Uprkos svim žrtvama koje podnose, aktivistkinje ne odustaju od zauzimanja javnog i političkog prostora, pa čak i kad ugrožavaju sopstveni život u otporu autoritarnoj vlasti, kao što čini Marija Vasić.
Ovaj tekst je svedočanstvo ženskoj hrabrosti i njihovoj borbi za pravedno društvo, kada sve ovo jednom prođe, i ako se (opet) budemo pitali gde su žene?
