Studentkinja Nikolina Sinđelić nestala je sa beogradskih ulica u noći protesta 14. Avgusta. Sutradan, ona je za televiziju N1 ispričala je da prethodne noći bila oteta, satima držana u garaži zgrade Vlade Republike Srbije, zajedno sa drugim studentima i građanima, nad kojima je policija vršila torturu.
Nikolina je posvedočila da joj je Marko Kričak, komandant Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata (JZO) pretio da će je “svući golu i silovati pred svima” i preporučio joj da ga “zamoli da prestane da je bije”.
Ubrzo nakon što je vest odjeknula, na internetu su se pojavile Nikolinine intimne fotografije iz perioda kad je bila maloletna. Plenum Fakulteta političkih nauka navodi da je širenje fotografija poteklo od bivše državne sekretarke MUP-a Dijane Hrklaović. U svakom slučaju, u pitanju je pokušaj da se patrijarhalnim narativom promiskuitetne žene, žene-kurve nasuprot ženi-svetici, žrtva okrivi a zločin nad njom opravda. Tako se, valjda sad i zvanično, seksualno nasilje nad ženama počelo koristiti kao oružje, u nameri da ih ućutka i poništi kao političkog subjekta i kao ličnost.
Potčinjavanje žena seksualnim nasiljem
Nažalost, bilo je pitanje dana kada će se režim Aleksandra Vučića seksualnim nasiljem ustremiti na neustrašive žene koje su, kako smo pisali, od početka ove borbe u prvim redovima. Feministkinje su odavno raskrinkale patrijarhalnu strukturu i kulturu silovanja. Rečima Suzan Grifin, silovanje je nasilan politički čin jer pretnja silovanjem funkcioniše kao oblik društvene kontrole nad svim ženama. Upravo zato, ova pretnja visila je u vazduhu nad glavama svih žena u protestima, jer ta je pretnja, i kad je neizgovorena, ženama poznata uvek, i u regularnim okolnostima. A tu je i policija da nas podseti.
Još prošlog meseca, mrežama je kružilo svedočanstvo jednog rutinskog premlaćivanja, kada je, na pitanje kako ih nije sramota da tuku devojke, navodno policajac na zadatku odgovorio: posle ćemo da ih jebemo. Krajem juna, društvenim mrežama proširio se snimak na kome uniformisana lica sa fantomkama, za koje se tvrdi da su pripadnici policije, razmenjuju seksističke komentare o ženama koje prolaze pored njih. Autora ovog snimka, studenta Aleksu Stankovića koji prethodnih meseci proteste prati kao fotoreporter, policija je potom pretukla i naterala ga da izbriše sve snimke. Prije par dana, mrežama se širila nova snimka u kojoj se policajac dere “dođi pičko, dođi da te jebem”.
Od kako je Nikolina izašla u medije sa svojim slučajem, u javnosti se mnogo više govori o seksualnom nasilju kao sredstvu učutkinjavanja političkog glasa žena. Autorke nas ovih dana još podsećaju na ratna silovanja tokom devedesetih godina. Ukazuju na obrasce zločina i sličnosti među zločincima.
Ponavljaju da pravda za žene nije bila (lako) dostižna i opominju da pretnje shvatimo ozbiljno nastavljajući borbu jer, kako je rekla Andrea Dvorkin, sve dok postoji silovanje, neće biti pravde.
“Nikolina svi smo, uplašeni nismo”
Na protest podrške Nikolini Sinđelić u Beogradu, kojim se tražila smena i sankcionisanje Marka Krička, izašao je veliki broj ljudi, unatoč tome što je protest održan u sred radnog vremena. Ulaz u sedište JZO demonstrantkinjama nisu branili uniformisani ili policajci u civilu kakvi ovih dana nasumično odvode ljude i tuku sa ulice, ozloglašenog komandata simbolično su čuvale četiri policijake. Već je pisano o ovom igrokazu, ali to nije novo – ova vlast je i prethodnih godina koristila žene kao živi štit. Nekoliko je bitnijih stvari ovde važno spomenuti.
Prvo, protest je inicirao zbor beogradskog naselja Cerak. Ranije smo pisale da su prvi zborovi nastali u martu, a već su na leto politički i organizaciono značajno sazreli. Pre ovih protesta bilo je nezamislivo da se bilo ko osim ženskih organizacija bavi ženskim problemima na ovaj način. Na proteste za ženska prava obično bi dolazile jedne iste neumorne aktivistkinje. Ovoga puta na ulicama je bilo više stotina ljudi, među kojima i priličan broj muškaraca, javnih ličnosti, istaknutih umetnika, opozicionara, predstavnika akademske zajednice, a protesti su nastavljeni u Nišu, Čačku, Kraljevu i drugim gradovima Srbije. Neobično je i to da je stranka desnog centra Narodni pokret Srbije bez oklevanja podržala svoju članicu Nikolinu, budući da partije na desnom spektru tradicionalno ne zagovaraju ženska prava u feminističkom smislu. NPS je u jednom od saopštenja, poručila vlastima da će odgovarati i za osvetničku pornografiju. Šta je, osim zanosa političkog trenutka, drugačije?
Društveni pokret u kome žensko pitanje nije sporedno
Inicijalno i uporno usmeren protiv korumpirane vlasti, okupljajući ljude oko univerzalnih vrednosti pravde i slobode, studentski pokret je do sada više puta pokazao da ne zanemaruje žensko iskustvo u zajedničkoj borbi. Studenti Fakulteta političkih nauka nedvosmisleno su i sa dužnom pažnjom podržali koleginicu Nikolinu. Studentkinje i studenti su osmomartovski protest učinili najmasovnijim u poslednjih nekoliko godina. Kada je redarka bila izložena seksističkim uvredama na društvenim mrežama, plenum Ekonomskog fakulteta nije smatrao da je u pitanju partikularni naspram opšteg interesa, već je zaštito svoju koleginicu. Srednjoškolci su reagovali na nasilje nad ženama, studenti upozoravali na femicid.
Za razliku od mnogih prethodnih, čini mi se da ovaj pokret uvažava doprinos žena i ono što njihovu poziciju čini drugačijom, ranjivijom. Kao najmočniji politički akter u zemlji, oni uspevaju da borbu za ženska prava i slobodu postavljaju zajedno sa drugim političkim zahtevima. Pokazuju nam, ne samo da je moguće, nego da je žensko pitanje neodvojivi deo borbe za pravednije društvo.
Gde ćemo stići – videćemo, a nazad se odavno ne može. Ženski glasovi protiv državnog nasilja odjekuju trgovima širom Srbije. Svaki naredni bestidni potez SNS-a, poput osvetničke pornografije uživo na progandnoj TV Informer, rasplamsava bes i borbu žena ili, kako je jedna Čačanka izjavila za televiziju N1: “Žene imaju ogromnu snagu, žene neće odustati, i žene će izneti ovu borbu do kraja”.
