Kada otvorite knjigu kao da vas zapljusne talas univerzalnosti kroz reči: ” Feministkinjom se ne rađa, feministkinjom se postaje”, gotovo da možete da čujete glas Simon de Bovoar. Retko mi se dešava da me neko ili nešto tako očara već na samom početku, kako je to učinila priređivačica Adrijana Zaharijević u svom uvodnom delu.
Nakon nje sledi spektar od 26 mladih feminističkih autoriteta, fenomenološki različitih dimenzija koje nas provode kroz vekove i različite meridijane, kroz 6 poglavlja i 8 dodataka, objedinjenih na 435 strana, uz podatke o autorkama, napomene i bibliografske podatke. Na mestu izdavača potpisane one kojima pripadaju najveće zasluge za pokretanje, afirmaciju i opstanak feminističkog pokreta u Srbiji: Žene u crnom, Centar za ženske studije i istraživanje roda i Rekonstrukcija Ženski fond, Beograd, 2008. godine. Izdavanje knjige svesrdno je podržala Fondacije Heinrich Boell.
Čitanjem ove knjige, ne samo da podsećamo sebe i druge na događaje koji se ne smeju zaboraviti već i živimo svoje svakodnevnice na način koji nam može otkriti samo feministička vremeplov mašinerija. Ova retrospektiva istorijskih činjenica, isprepletana stalnim suočavanjem između teorije i prakse, otvara nam multidisciplinarnost duginih boja i uvodi u svet samospoznaje koji nam otkriva ko smo i zašto smo tu.
Prvo poglavlje: Prava i slobode, govori o osnovnim pravima pojedinačno, koja jednom osvojena suštinski menjaju život ( pravo glasa, pravo na rad, reproduktivna prava, pravo na razvod i abortus).
Kroz drugo poglavlje: Lično i političko, autorke nas upućuju na neodvojivost javne i privatne sfere. Treće poglavlje: Identiteti, razlike , namerno izdvojeno, radi bolje vidljivosti, kako navodi Zaharijević, a često potiskivano u feminističkom pokretu. Tu imamo tekstove o opštoj kategoriji žena ali sa različitim identitetima u okviru nje. U četvrtom poglavlju: Glasovi, odjeci , opisani su načini na koje se pitanja ženskog definišu i tumače, izvan žena kao i module po kojima žene reinterpretiraju zadata značenja , menjajući na taj način i slike o sebi. Peto poglavlje bavi se Slikom i pokretima, odnosno pojavnim oblicima u teorijama i predstavama, kojima se delovalo na žene, kao i praksom koju su sprovodile da te i takve slike izmene. Poslednje, šesto poglavlje: Teorije i prakse, kao i osam dodataka, nude perspektive kroz filozofiju i istoriju feminizma, kontekstualizujući i nadopunjujući sve prethodne.
Neko je rekao feminizam je knjiga posvećena ženama. Reći samo da su je napisale žene i o ženama ne bi bilo dovoljno, ne bar danas, nakon što kao žene uživamo tolika prava a da pri tom same nismo za to zaslužne. Cilj ove riznice feminizma je da načini presek kroz istoriju i pokaže kako je bilo pre pojave feminizma a kako je posle njega? Ova knjiga je pisana iz pera “treće” generacije feministkinja, neopterećenih socijalizmom ali ni “kvazikomunističkim/nacionalističkim teretom dešavanja na prostoru bivše Jugoslavije. Upravo ta “treća” dimenzija viđenja onog što apriori nije doživljeno često može da pruži legitimitet priči pod uslovom da subjet može da je i iznese. Rekla bih da je ovaj poduhvat ne samo u potpunosti uspeo već ne ostavlja prostor za ravnodušnost. Jedan deo čitalačke publike držaće je se kao “bukvara”, drugi će se ljutiti svom silinom. Potrebni su nam i jedni i drugi.
Ovo nije knjiga koja se kupuje a potom čami na nekoj polici. Ovo je knjiga koja se poklanja!
Napomena:
Nedavno je izašlo i četvrto, dopunjeno izdanje, sa dodatim tekstovima bosanskohercegovačkih autorki, tako da ih sada ima ukupno 34, u izdanju Sarajevskog otvorenog centra, u ediciji “Gender”.
