Zahtev za uvođenje rodno senzitivnog jezika kako u zvaničnu upotrebu tako i u svakodnevni govor u Srbiji još uvek nije naišao na puno razumevanje niti konsenzus. Iako brojne feministkinje i aktivistkinje ukazuju na važnost korišćenja rodno osetljivog jezika i iako postoje pisane formalne preporuke o promovisanju rodne ravnopravnosti u javnoj sferi, te preporuke nisu pravno obavezujuće. Sa druge strane nalazi se veliki broj lingvistkinja i lingvista koji “brane” srpski jezik od ovakve i ostalih “ugroženosti”, u čemu prednjače pojedini predstavnici Instituta za srpski jezik SANU i Filološkog fakulteta, uz svesrdnu pomoć dnevnog lista “Politika”, čija je rubrika “Sačuvajmo srpski jezik” više puta pokazala nacionalnu, kulturnu i rodnu netoleranciju.
U vremenu kada je bitno promovisati jednakost, borbu protiv diskriminacije koja se iskazuje i putem jezika, jedna od najposećenijih Facebook stranica u Srbiji Mudrolije sa Twittera, koja prenosi citate različitih tviterašica i tviteraša pokazala je duboko nerazumevanje za probleme žena, afirmišući podrugljiv stav prema ženama koje traže ravnopravan tretman u profesionalnoj sferi. Shvatanje da je zahtev za rodno osetljivim jezikom zahtev vredan podsmeha potpuno je kontraproduktivno i doprinosi samo još većem produbljivanju aktuelnog problema, što je naročito opasno kada se uzme u obzir činjenica da ovu stranicu u najvećoj meri posećuju mladi, čiji su stavovi još uvek u fazi formiranja i preispitivanja. Ova stranica, koja služi za zabavu, ipak mora da poseduje osećaj odgovornosti za reči izražene u javnom prostoru, pa ne možemo da ne konstatujemo da ova ‘mudrolija’ nije bila tako mudra.
