Boban Stojanović organizator je Parade Ponosa u Beogradu koja će biti održana 20. rujna 2015. od 12 sati. Povorka će se kretati od zgrade Vlade u Nemanjinoj, a zatim ulicama: Kneza Miloša – Kralja Milana – Trg Nikole Pašića do platoa ispred Skupštine grada Beograda. Parada ponosa finalni je i centralni događaj Nedelje ponosa koja će u Beogradu trajati od 14. do 20. rujna, a čiji ćete detaljniji program uskoro moći pronaći ovdje.
Prošle godine održana je prva uspješna Povorka nakon četiri godine, s preko tisuću sudionika isudionica. Među njima se našao i gradonačelnik Beograda, ali i brojni drugi političari i političarke.Tom prigodom je predsjednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio: “Mi nismo ovo radili zato što je uvjet za pregovore sa Europskom unijom, nego zbog Ustava, zakona ove države i poštivanja prava svih ljudi.” Mislite li da je to zaista tako? Očekujete li takav oblik političke podrške i ove godine?
Naravno. Važna uloga Pridea je da iz godine u godinu testira da li je napravljena pozitivna promena u društvu kada su LGBTIQ prava u pitanju. Srbija, njeno društvo i njena politika su još uvek veoma osetljivi tereni kada je ova tema u pitanju, ali konstantnim insistiranjem na održavanju Parade, uspeli smo da se pomerimo sa mrtve tačke. Otvoren je dijalog u javnosti, skoro da nema državne institucije koja se bavi ljudskim pravima a da nema projekat koji se bavi LGBTIQ pravima ili da LGBTIQ prava nisu visoko na njenoj agendi.
Prošlogodišnje, mirno održavanje Parade ponosa, pokazalo je da država može da raskrsti sa nasiljem onda kada to odluči. 28.septembar prošle godine je važan za svakog građanina i svaku građanku Republike Srbije jer na najdirektniji način dokazuje da je organizovano nasilje uvek u sprezi sa državnim strukturama i da naša bezbednost zavisi isključivo od jasnog ograđivanja države od nasilnika.
Takođe, ne treba zaobići činjenicu da su se velika vrata srpskog Parlamenta otvorila upravo zahvaljujući Paradi ponosa i da se nakon održavanja ove manifestacije u Skupštini neprestano dešava nešto vezano za LGBTIQ pitanja. Čini se da je ove godine celokupni sistem znatno otvoreniji i želimo da kroz Pride kampanju koja se odvija pod sloganom “Moja prava – moji zahtevi”, osim deklarativne dobijemo i konkretnu podršku države.
Koliko je za održavanje prošlogodišnje Povorke bio bitan međunarodni pritisak koji je dolazio i od individua, ali i od različitih međunarodnih organizacija civilnog društva te SAD – a i Europske unije?
Društva koja su anti-zapadno orijentisana često razvijaju teorije zavere o velikim pritiscima koji dolaze iz centara moći, što je tek delimično tačno, ali je potpuno bezbolno. Pritisak se odnosi na poštovanje onih prava na koje se sama Srbija obavezala u svom Ustavu i zakonima. Kada govorimo o Prideu, to je svakako pravo na slobodu okupljanja koje je građanima i građankama Srbije uskraćeno četiri puta tokom pet godina. O tome treba da mislimo svi, jer neka druga grupa može biti sledeća na udaru takve zabrane.
Na vašim stranicama često objavljujete kako posjećujete druge organizacije i Povorke ponosa u Europi, primjerice u Rimu ili Beču. Kako vam ta iskustva pomažu u radu, što biste istaknuli kao primjere koje biste rado primijenili i u Srbiji?
Svake godine na Nedelju ponosa, beogradski Pride Forum i sam Pride dolazi nam oko stotinak aktivista i aktivista iz celog sveta, posebno iz regiona. Svima nam je važno da smo zajedno tih dana: nama, jer tokom realizacije samog programa dobijamo njihove sugestije kako unaprediti program, njima jer vide kako mi to radimo. Ovde bih naveo primer saradnje sa organizatorima Pridea u Solunu sa kojima imamo vrlo intenzivnu saradnju i evo, ove godine i zajednički slogan. Primećujem da se poslednjih godina, sa Prideovima u Beogradu, Podgorici, Nikoziji, Atini, Solunu, Tirani i drugim gradovima koji pripadaju balkanskoj regiji kreira posebna forma Pride manifestacija koja nije samo kopija onoga što vidimo u razvijenim, zapadnim zemljama.
Zbog velikih napora koje smo ulagali/e u beogradski Pride proteklih godina, naša vidljivost na međunarodnij aktivističkoj sceni je veoma velika i organizatori/ke različitih Prideova nas često pozivaju da budemo njihovi gosti. Tokom tih gostovanja učimo kako cela manifestacija funkcioniše i dobijamo kreativne ideje kako uključiti što veći broj ljudi u celu manifestaciju. Zanimljivo je da je Pride u Beču bio prvi koji smo videli kao posmatrači, jer kada odemo na poziv organizatora uglavnom smo u koloni i ne znamo kako sve to izgleda od spolja. Na ovogodišnjem Prideu u Rimu smo imali posebno mesto jer su beogradski i rimski Pride postali sestrinski Prideovi.
Tokom proteklih godina smo razvili model po kome funkcioniše Nedelja ponosa, a ove godine ćemo unaprediti samu Pride šetnju.
{slika}
Prema godišnjem izvještaju Gej strejt alijanse o stanju ljudskih prava LGBT osoba u Srbiji vidi se kako je stupanj različitih vrsta nasilja i diskriminacije prema LGBT osobama i dalje itekako prisutan, međutim, ističe se i kako je veliki broj državnih institucija tijekom 2014. godine poduzimao određene mjera s ciljem poboljšanja položaja LGBT osoba u društvu? Kako ocjenjujete te mjere?
Već sam pomenuo da je postoji vidljivo poboljšanje u odnosu institucija prema LGBTIQ pravima, ali je sada važno da se iskoristi momenat te pažnje i da joj se sadržaj, a ne samo forma. Ono što su pokazala sva aktuelna istraživanja je da smanjenje nasilja i diskriminacije nad LGBTIQ osobama u korelaciji sa njihovim poverenjem u institucije. Na tome aktivno radimo i želimo da institucije, podrškom Paradi ponosa ili prisustvom njihovih predstavnika/ca to jasno dokažu. U tom kontekstu nam je važno što je nekoliko ministara/ministarki i veliki broj zaposlenih u nezavisnim telima bio prisutno na prošlogodišnjoj Pride šetnji.
Gej lezbijski info centar (GLIC) pozvao je Vladu Srbije da promjenama ustavnih i zakonskih odredbi legalizira brak osoba istoga spola. Postoje li ikakve šanse da se to u Srbiji dogodi u doglednoj budućnosti?
Tema istopolnih zajednica je postala veoma aktuelna i verujem da će biti zakonski rešena u Srbiji u narednih tri do pet godina. Ne verujem da je moguće ići ispred vremena i neke njegove logike i često navodim primer: kako bi izgledalo kada bi se moj partner i ja venčali, izašli van opštinske sale i dočekalo nas 10.000 hulgana? Upravo zbog implementacije postojećih zakona kao i lobiranja za neke nove verujem da je Parada ponosa izvanredno sredstvo za podizanje vidljivosti LGBTIQ zajednice i njenih problema u javnosti.
Ove godine ste, povodom Međunarodnog dana ponosa objavili kako će slogan ovogodišnje beogradske Nedelje ponosa biti – Moja prava – Moji zahtevi. O kojim se točno pravima radi i što i od koga zahjevate?
Slogan je nastao u sinergiji sa solunskim Prajdom. Borba za LGBTIQ prava je jedna od poslednjih globalnih borbi za ljudska prava, a ovakva vrsta akcije upravo to dokazuje: patrijarhalna, mačistička i militantna društva sa jakim uticajem crkve.
Prvi i najvažniji zahtev je održavanje Parade ponosa, njen kontinuitet i poštovanje prava na slobodu okupljanja. Drugi će se zahtevi odnositi na implementaciju postojećih zakona, na nedvosmisleno pravo na život, kretanje, slobodu govora, na rodnu ravnopravnost.
Možete li nam reći nešto više o organizaciji same Povorke i Nedelje ponosa – koliko osoba sudjeluje u organizaciji, je li joj se moguće pridružiti, na što planirate staviti naglasak ove godine?
Parada ponos Beograd ima koordinaciono telo, Organizacioni odbor, koje se bavi organizacijom celokupne manifestacije. Nas je između pet i sedam svake godine, ali je broj naših saradnika i saradnica izuzetno veliki i dosežem preko 150 ljudi koji su na različite načine, najdirektnije, učestvuju u organizaciji celog događaja. Bez te podrške bilo bi nemoguće organizovati sedmodnevni ili desetodnevni festival sa po četiri do šest događaja po danu. U realizaciju programa su uključene i različite organizacije. Recimo, celokupni prošlogodišnji debatni program realizovan je zahvaljujući njihov aktivnoj participaciji, ali su i ostali delovi programa bili veoma kvalitetni zahvaljujući upravo toj saradnji. Recimo, Labris je LGBTIQ zajednici poklonio sjajni lezbejski party. Da bi unapredili svoj rad ove godine smo organizovali preko 40 sastanaka sa LGBTIQ organizacijama, LGBTIQ pojedincima i pojedinkama koji/e su aktivni/e na sceni, organizacijama za ljudska prava, sproveli smo nekoliko online istraživanja kako bi kreirali program i samu šetnju na način na koji LGBTIQ zajednica to želi.
Pride Week i Pride šetnja su platforme u koje može da se uključi ko god želi, samo je potrebno da ima dobru i izvodljivu ideju. Tako je bilo do sada, a verujemo da će se ta politika razvijati u naednom periodu i da će za nekoliko godina kada Pride dobije svoj kontinuitet i ne bude toliko buke oko njegove bezbednosti to biti više nego vidljivo. Pride pripada svima: LGBTIQ zajednici, ali i svim ljudima koji žele da doprinesu nekom boljem svetu.
