U centru Beogradu sutra će, iz trećeg pokušaja, biti održana prva Parada ponosa. Samoj manifestaciji je prethodila verovatno najduža ikada javna rasprava.
Vlast je pokazala posvećenost da Prajd bude bezbedno održan, ali je i istaknuto da je od manifestacije još važnije kakve će se promene u društvu dogoditi nakon nje ocenili su učesnici tribine.
Tribinu je organizovala švedska organizacija “Civil right defenders” . Borci za ljudska prva i zaštitnici prava građana, kao i LBGT zajednica smatraju da je održavanje “Prajda” samo prvi korak.
“U ovom momentu, ako pogledamo u medijima i javnom diskursu šta možemo čuti o događaju koji će se desiti sutra, stiče se utisak da društvo nije možda dovoljno obavešteno, nije dovoljno svesno”, kaže Ivana Hauard, američka Nacionalna zadužbina za demokratiju.
“Mislim da je samo održavanje “Prajda” jednostavno jedan sasvim neophodan korak do kojeg mora doći, kako bismo uopšte došli do toga da se otvori da vrsta komunikacije i to osvešćivanje društva, kako bi svima bilo jasno koliko su prava LBGT zajenice jednako važna kao i prava bilo koje druge grupe ili individue u društvu”, smatra ona.
Održavanje parade kao i bezbednost njenih učesnika biće jasan pokazatelj pokazatelj koliko je Srbija napredovala na polju poštovanja ljudskih prava.
“Što se tiče javnog mnenja, mislim da je to oblast u kojoj se dokazuje odlučnost. 83 odsto Francuza je 1981. godine bilo za smrtnu kaznu i bio je dovoljan samo jedan predsednik koji je imao viziju boljeg društva da je ukine. Danas ćete retko koga u Francuskoj sresti da se zalaže za smrtnu kaznu”, reako je David Diaz, “Amnesty International”.
“U Španiji je većina bila apsolutno protiv istopolnih brakova, usvojen je zakon i danas se to pitanje uopšte ne postavlja. Izazivam ovdašnje političare da budu hrabri i pokažu odlučnost. Granice demokratije čine ljudska prava a politička elita treba da usmerava javnost i pokaže dokle sežu te granice”, kaže on.
“Pošto umem da čitam ćirilicu, čestitam beogradskim vlastima, zato što sam sinoć po gradu pročitala mnogo grafita “Smrt pederima”. Jutros sam prošla istim tim ulicama i sve je bilo očišćeno, to je jako pozitivan znak. Parada ponosa nije važna samo za LBGT zajednicu, već za ljudska prva uopšte. Ako najomraženija grupa u jednom društvu ima slododu mišljenja, izražavanja i okupljanja, onda znate da živite u demokratiji. Čak, iako mrzite homoseksualce, razmislite o tome da ako postoji razlog da se osnovna prava oduzmu nekom homoseksualcu, postoji razlog da ih i vama jednog dana oduzmu”, kaže Kler Dimijon, “Pride Solidarity”.
Paradi ponosa će pored ministra za ljudska i manjinska prava Svetozara Čiplića, prisustvovati zaštitnik građana Saša Janković i poverenik za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić, ali i šef misije OEBS Dimitrios Kipreos, šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer i ambasador Saveta Evrope u Beogradu Konstantin Jerokostopulos.
Učesnici tribine su istakli da pored LBGT zajednice i žena među one čija ljudska prava se načešće i najviše krše spadaju Romi.
Iseljavanje 36 Roma iz Vojvođanske ulice u Beogradu, sapada u najnoviji primer u Srbiji ocenili su učesnici tribine.
Pavlović: LGBT osobe traže svoja prava
Parada ponosa je politički skup, na kojem će LGBT osobe zatražiti od države svoja prava, rekao je jedan od organizatora šetnje, Lazar Pavlović iz Gej strejt alijanse.
On je ukazao na visok stepen homofobije u srpskom društvu.
“Prema poslednjim istrazivanjima koje je radila Gej strejt alijanasa, dakle jedan parametar koji govori o tome je upravo da 67 odsto populacije u Srbiji smatra da je homoseksulanost bolest. U tom smislu jeste velika i mi ćemo se na Paradi ponosa obratiti upravo državi sa svojim političkim zahtevima koje imamo jer LGBT osobe u srpskom društvu, pored svih drugih problema, koje dele sa ostalim građanima imaju dodatne probeleme samo zbog toga sto su gejevi i lezbejke bi ili transrodne ososbe”, kaže Pavlović.
