Do sada mi je dva puta u životu bila potrebna pilula za dan posle. Jednom u Srbiji, u kojoj živim, a drugi put u Hrvatskoj, gde sam bila na odmoru. Kada mi je trebala prvi put, nisam je čak ja ni kupila, poslala sam partnera u apoteku, pošto sam bila suviše uznemirena, a naravno da ju je uspeo kupiti bez ikakvih problema. Sve moje prijateljice kojima je ova pilula nekada zatrebala takođe su je najjednostavnije kupovale kao i svaki drugi lek koji se izdaje bez recepta. Zbog toga, a i jer smatram ovaj lek normalnim, civilizovanim sredstvom koje pomaže ženama da imaju kontrolu nad svojim telom i životom, nisam stvarno imala predstavu da je u Hrvatskoj situacija potpuno drugačija u vezi sa ovim lekom, dok nisam morala otići do apoteka i zatražiti ga.
Ovde ću napraviti samo kratku stanku kako bih rekla: naravno da vodim računa o svom reproduktivnom zdravlju i naravno da je edukacija ključna i sprečava broj neželjenih trudnoća. Jasno je, naravno, da se nepredviđene situacije ipak događaju i zbog toga je dobro što ovakva pilula postoji.
Vraćam se na moju priču o odlasku u apoteku u Hrvatskom turističkom mestu: pošto pratim redovno dane svog ciklusa, gotovo da nije postojala nikakva šansa da ostanem trudna, no jednostavno – nisam želela uopšte razmišljati o tome, kada mogu jednostavno rešiti stvar. Ovoga puta bila sam mnogo smirenija, već sam imala iskustva sa pilulom, i nije bilo nikakvih posledica, te sam tokom šetnje sa partnerom svratila do apoteke da bih kupila pilulu. Dakle, imajte u vidu da ja u tom trenutku nemam pojma kakva je situacija sa kupovinom ove pilule u Hrvatskoj i verujem da je sve isto kao i u Srbiji. Ulazimo u apoteku i ja objašnjavam šta mi je potrebno i navodim nazive pilula za koje znam da se prodaju kod nas, pitajući imaju li iste. Apotekarka je prvo izgledala zabezeknuto, a onda je odmah bacila pogled na mog partnera, i to takav da sam ja umalo dobila poriv da se opravdam i objasnim, no srećom, moja me je feministička strana sprečila u tome. Zatim je počela da gotovo šapćućim glasom govori, kao da bismo se svi zajedno morali stideti i skrivati dok pričamo o ovome, odgovarajući da nemaju te konkretne pilule, već dugog proizvođača, ali da se mora ispuniti nekakav formular, anonimno. Pošto mi na kraj pameti nije bilo kakav je to formular koji treba ispuniti, ja sam pomislila da je to nekakva anketa koju sprovodi proizvođač, statistike ili marketinga radi. Rekoh: “Važi, popuniću, ali ne znam ima li svrhe, ja ne kupujem inače u vašim apotekama jer nisam vaša državljanka”. Napominjem da sam namerno glasno odgovarala, kao vid protesta zbog njenog šaputanja, koje se nastavljalo. Ona mi na to odvrati kako nema veze što nisam državljanka Hrvatske i daje mi papir koji je trebalo da ispunim iza pulta (moj je partner već seo na fotelju videvši da će ovo nenadano potrajati). Tu su bila nekakva pitanja o tome kada je bilo poslednji odnos i pijem li neke lekove i ne znam šta još, ali ono što mi je najviše pažnje privuklo bilo je što je na dnu stranice trebalo da ostavim potpis. Ostaviti potpis u anonimnoj anketi, davati svoje intimne, lične i zdravstvene podatke neznano kome?! Kada sam apotekarku upitala kako je to anketa anonimna ako se mora potpisati, ona mi na to odgovori kako mogu staviti nečitko napisano ime! Tada mi je situacija već postala smešno-apsurdna, pa sam umesto da popunjavam besmislenu anketu počela da ispitujem apotekarku nešto što mi se činilo daleko važnijim, a za šta sam verovala da mi ona kao stručnjakinja može objasniti i biti od pomoći. Pitanje se odnosilo na kombinaciju lekova protiv alergije, koje sam u tom trenutku uzimala, i ove pilule. Tada je već kod ove žene nastala prava panika, potpuno neprofesionalno ponašanje, s obzirom na to da odgovor na moje pitanje nije znala, već je počela predstavljati kako je već dovoljno što uzimam takav opasni lek, a tek kako li će biti ako se još kombinuje sa nekim drugim. Pošto sam videla da mi ona ne pomaže, rekoh joj: “Pa dobro, ako niste sigurni, otvorite uputstvo za pilule i pogledajte pominju li se lekovi koje ne bi trebalo uzimati i ima li tu antihistaminika!” Mislim da ne moram da objašnjavam koliko je neverovatno da morate radnici u apoteci govoriti tako nešto. Ona je to nevoljno i učinila – pročitala je uputstvo, ali je i dalje je bila očajna što bi trebalo da mi proda tablete, jer, eto, nije sigurna. Shvativši da ako kanim dobiti tu pilulu moram biti jako dosadna i uporna (što bih i bila da sam morala), odlučim da sačekam veče, kada ću se vratiti kući u Srbiju, jer je to izgleda, bilo jednostavnije! Tako je i bilo, i apotekarka je osetila olakšanje kada sam rekla da ipak neću kupiti pilulu, a ja sam je uveče dobila u svojoj komšijskoj apoteci, i sve je proteklo bez problema. I da, apotekarka je bila dobro obaveštena o korišćenju sa drugim lekovima.
Tek sam kasnije saznala da u Hrvatskoj postoji čitava drama oko pilule za dan posle, i da ona anketa zapravo nije bila proizvođačeva, kao i da postoji mogućnost pozivanja na “prigovor savesti”. “Moja” hrvatska apotekarka se možda nije direktno pozvala na prigovor savesti, ali je definitivno njeno ponašanje posredno predstavljalo upravo to, i cilj je bio da ostavi utisak na mene – da je to što radim nešto strašno (i seks i pilula), da je opasno i da se ona najradije ne bi time bavila. Prigovor savesti – i moje i njene, to je bilo to. Razlog što pilulu nisam kupila je što sam shvatila da ću je lakše kupiti iste večeri kod kuće, i to od proizvođača koji mi je poznat i imam pozitivno iskustvo sa njim. Da sam baš insistirala, verovatno bih je na kraju dobila i u hrvatskoj apoteci, ali ne mogu da se ne zapitam šta se dešava kada dođe devojka koja je mnogo manje osvešćena i dakle, manje svesna svojih prava, i zatraži ovu pilulu? Čini mi se da će otići kući posramljena što ju je uopšte tražila, a svima nam je jasno kakve posledice ovakve prakse mogu biti.
